Како да помогнете прваку да научи да чита

Већина деце у првом разреду са радошћу дочека прва слова. Убрзо схватају да не само да ће морати да их упамте, већ ће морати и да та слова прочитају повезујући их у некакве речи. И не само то. Њихово читање биће изложено процењивању учитеља, родитеља, вршњака. Од тих порука околине, било оне охрабрујуће или негативне, зависи какав ће бити однос деце према читању, а самим тим и учењу, стварајући тако у ширем смислу и слику самог детета о себи.

Интересовање за читање почиње још пре поласка у школу и развија се у породици. Улога родитеља је овде најзначајнија. Кроз причање, читање прича, разговор, учење песмица, играње речима дете се полако спрема да савлада читање. Са поласком у школу, родитељи и даље представљају важну карику, али своју одговорност сада деле и са учитељицом и сви заједно могу много да помогну, али и одмогну у савладавању читања.

Сигурни поступци који ће прваку отежати учење читање су:

• Стално му понављајте да не зна да чита и уверите га у то тако што ћете му дати да чита текст који садржи речи које су му непознате;

• Ако покуша да чита, обавезно га пожурујте, грубо исправљајте и частите га за покушај увредљивим речима;

• Никада му не дозволите да нешто гласно прочита, поготову кад налетите на неки натпис у граду или на неки наслов у новинама;

• Не охрабрујте га да поново прочита песму или причу;

• Не разговарајте о ономе што је дете прочитало, не објашњавајте му и не причајте приче;

• Књиге не држите на дохват, не читајте пред прваком и не показујте одушевљење због прочитаног;

• Забраните му да пише, црта и да се игра речима, већ му дозволите да слободно време проводи уз телевизор и рачунар;

• Причајте лоше о онима који знају да читају или још боље, окривите учитељицу или родитеље (зависно ко сте).

Ако сте се бар мало препознали у овим поступцима, на сигурном сте путу да ваш првак има потешкоћа са читањем и да не заволи читање.

П.С. За оне друге, који хоће да помогну, треба применити супротне поступке.

Читање је вештина која се учи читањем.