У Римском царству развијала се трговина. Због тога су морали да смисле начин како да бројеве запишу брзо и једноставно. Дотадашње записивање бројева, које је преузето од Грка, Римљани су усавршили. Осмислили су седам симбола I, V, X, L, C, D и M које данас називамо римске цифре.
Ознака за један обележавала се знаком I, што одговара једном људском прсту. Цифра пет, V, настала је по слици људске шаке са пет прстију, где је палац растављен од осталих. Цифра десет, X, која одговара броју прстију на обе руке, добијена је као лик две прекрштене шаке. Остале цифре L (50), C (100), D (500) и М (1000) настале су као прва слова латинских назива за ове бројеве.
Римске цифре се и данас користе, најчешће при набрајању или записивању година.
Вредности римских бројева добијају се једноставно. Када се нови симбол додаје са десне стране веће цифре, он се сабира, када се додаје са леве, он се одузима.
Међу римским цифрама нема нуле, јер Римљани нису познавали нулу као број.
Comments