Падавине
Киша, снег, град, магла, роса, слана и иње настају хлађењем и згушњавањем водене паре и једним именом их називамо падавине. Према месту где настају могу да се разврстају на високе (киша, снег, град) и ниске (роса, иње, слана, магла).
Ситне капљице у облацима под дејством хладног ваздуха у висинама спајају се у веће и крупније капи које услед тежине падају на земљу као киша. Киша је најчешћа врста падавина. Састоји се од капљица воде чији пречник може бити од 0,5 до 5 mm.
Када се топла ваздушна маса настала испаравањем воде лети нагло дигне висину где је веома хладно, згуснуте капљице водене паре услед велике хладноће се мрзну – леде. Залеђена зрнца услед тежине почињу да падају и том приликом у току падања за њих се хватају и друге капљице, тако да ледена зрна могу достићи величину ораха, па и голубијег јајета. На тај начин настаје град.
Још једна врста падавине у чврстом стању је снег. Настаје када се честице водене паре постепено хладе на ниским температурама и претварају у снежне пахуље. Снег је, дакле, атмосферски талог у чврстом стању у облику малих углавном звездастих кристала, који настају сублимацијом водене паре у ваздуху. Снежни покривач садржи доста ваздуха, слаб је проводник топлоте, због чега зими штити усеве и друге биљке од смрзавања, а у пролеће, кад почне да се топи, богати земљиште влагом.
Када се водена пара расхлади и згусне сасвим при земљи, изнад самог тла, настаје магла. Магла представља суп ситних капи воде које се кондензују на честицама прашине у приземном слоју ваздуха. Магла се обично види рано ујутру или ноћу у низинама где је влажно земљиште и над мањим воденим површинама. Обично настаје када хладне ваздушне струје са висине наиђу на топлију површину земље или воде.
Лети, у рана јутра, водена пара из ваздуха у додиру са хладним лишћем биљака, земљиштем и травом згусне се и кондензује у ситне капљице које се зову роса.
Ако се земљиште нагло охлади испод 0°С , водена пара у приземним слојевима се нагло мрзне и настаје слана. То обично бива на почетку зиме и рано с пролећа када су ноћи јако хладне.
Иње настаје углавном зими када је ваздух много хладан, а на гранама дрвеће, оградама или електричним жицама нема снежног покривача. У том случају водена пара се у додиру са њима згушњава, мрзне и претвара у ледене иглице – иње. Иње се ствара увек на оној страни одакле дува ветар.
Годишња доба
