Од укупне количине воде на Земљи, највише воде се налази у морима иокеанима. Много мање воде налази се у рекама и језерима. Једнако мало воде на Земљи налази се у чврстом агрегатном стању – леду.
Под дејством Сунчеве топлоте вода са површине језера, мора, река, океана непрестано испарава и подиже у више слојеве атмосфере. Колико ће воде из океана, мора, земље и биљног покривача испарити зависи од температуре ваздуха и од ветрова.
Вода на Земљи стално кружи: испарава са површине мора и океана, у ваздуху се кондензује у облаке, у виду кише или снега пада на тло.
Док се диже у висину, водена пара се хлади, згушњава и кондензује у ситне капљице које чине облаке. Облак је скуп ситних водених капљица или честица леда које лутају на различитим висинама у ваздуху, а приближавајући се једна другој смањују видљивост у простору који испуњавају. Постоје различите врсте облака које ветрови разносе на велике удаљености.
Део воде која падне на земљу одмах испари, део отиче по површини у потоке, реке и мора, а један део упије земља. Кишница коју упије земљиште, сакупља се испод површине земље на местима где су слојеви непропустних стена, стварајућ издан. На местима где су стене пропустљиве вода поново излази, избија на површину (извор) и отиче у потоке, реке и рекама у море. Са Земљине површине вода опет испарава и на тај начин одвија се процес који називамо кружење воде у природи.
Занимљивости
Појединачне капи воде просечно бораве у ваздуху десетак дана.
Ако би се укупна годишња количина падавина сакупила на површини, наша планета би била прекривена водом дубине 81 центиметар.
Из једног дрвета са наших простора дневно испари буренце воде.
Филмови о кружењу воде у природи