Најпрецизније и најпотпуније се споразумевамо реченицама које могу бити изговорене или написане.
О реченицама треба да знаш:
Шта је реченица?
Које врсте реченица разликујемо према значењу и облику?
Шта је реченица?
Реченица се састоји од речи које су сложене по одређеном реду и по правилима језика који користимо.
Пример
Речи: лопта, игра
Реченица: Играм се лоптом.
Реченица је речима исказана или написана потпуна мисао.
Када пишемо, реченицу увек почињемо великим словом, а завршавамо тачком, упитником или узвичником.
Врсте реченица према значењу и облику
Реченицама саопштавамо различите информације. Због тога се реченице разликују по значењу и облику.
Реченице према значењу могу бити: обавештајне, упитне, узвичне и заповедне.
Обавештајна реченица је реченица којом некога обавештавамо о некоме или нечему. На крају обавештајне реченице стављамо тачку.
Пример обавештајне реченице: Данас говоримо о књигама које сте прочитали.
Упитна реченица је реченица којом нешто питамо. Обично их постављамо да бисмо сазнали о ономе што нас интересује и што нам је нејасно. Ове реченице почињу разним упитним речима: шта, зашто, где, кад, како, ли и друге. На крају упитне реченице пишемо упитник.
Пример упитне реченице: Чија је ово књига?
Узвична реченица је реченица којом исказујемо снажна осећања као што су срећа, туга, љутња, страх. Ове реченице могу да почну разним узвичним речима: хеј, ура, ух, ах, ех, јао и друге. Завршавају се узвичником.
Пример узвичне реченице: Ала је лепа ова књига!
Заповедна реченица је реченица којом изричемо молбу, наредбу или заповест. На крају ових реченица ставља се тачка или узвичник.
Пример заповедних реченица: Одмах да узмеш књигу!
Молим те, прочитај ми причу.
Реченице могу бити у потврдном и одричном облику.
Реченице којима тврдимо да нешто јесте зову се потврдне реченице, а реченице којима одричемо да нешто јесте зову се одричне реченице.
Одричне реченице препознају се по речци не.
Све врсте реченица (обавештајне, упитне, узвичне и заповедне) могу имати потврдни и одрични облик.