Иако су грип и хладноћа покушали да нас спрече да после празника кренемо са наставом, у среду, 11. јануара поново смо се нашли у школским клупама. Додуше, нисмо се баш сви окупили, јер има још оних којих су болесни.
И као што то увек бива, прво смо разменили утиске о томе како смо провели празнике. Некима је најлепша била прослава Нове године, а некима Божић. Разлози су били различити. Некима су се допали поклони, неки су се радовали дружењу и посетама, неки зато што су извикли парицу из чеснице, а неки зато што је породица у време празника била на окупу.
"Најлепши ми је био Божић, јер ми је сестра први пут јела хлеб."
Алекса
Разговор о Новој години покренуо је и питање да ли је Деда Мраз стваран. Ако прослављамо ове празнике, онда морамо да верујемо у Деда Мраза и Божић Бату. Они су симболи наше доброте и љубави коју треба да делимо са другима.
"Празници постоје да нас подсете да треба да будемо великодушни и да помажемо једни другима."
Зима се ове године посебно потрудила да нам украси празнике. Мало се заиграла, па су нам са снегом дошли и хладни дани који су нас спречавали да свакодневно уживамо у њеним чарима. Зато смо на почетку, у школском дворишту, искористили време за игре на снегу, а онда смо румених образа, уживали у заједничком испијању чаја од бруснице. Још један најлепши дан!
А кад ова, 2017, овако почне, с правом се можемо унапред радовати свему новом што ће нам донети.