Први лепи дани су нас измамили из учионица и одвели до Хисара. Као прави планинари, савладали смо све успоне и помало задихани, стигли до врха.
Добродошлицу нам је пожелело стадо коза, а ниска мекана трава нас је позвала да се играмо. Радо смо прихватили позив. После краћег одмора, цртали смо оно што се налазило око нас, разговарали о пролећу и уживали.
Са стојишта смо посматрали град и чудили се малим кућама и великом видику. Трудили смо се да тамо, у даљини, уочимо видикову линију где нам се чинило као да се небо и земља спајају.
Време нам је брзо прошло и ми смо кренули назад, сада лакше, спуштајући се од врха Хисара. Родитељи су нас чекали испред школе. Тако нам је прошао 24. март, дан када смо поздравили пролеће.