Освануло је тмурно и кишовито јутро. Време нас, ипак, није спречило да одемо до стадиона где ће се одржати крос.
Заузели смо места и нестрпљиво чекали почетак трке.
Док смо чекали, нашу пажњу привукао је незвани посетилац. Била је то глиста која се прошетала по бетону, желећи ваљда, да и она учествује у трци.
Знак за старт је дат и трка је почела. Навијали смо за нашу школу и старије другаре. Узвикивали смо име наше школе и имена деце која су трчала и тако показали другој деци шта значи спортско навијање. Научили смо да није лепо да се узвикује "Уаа" и да се вређа противник.
Трка се брзо завршила, а наше навијање се исплатило. Наши старији другари су победили.
Срећни и поносни на старије другаре кренули смо назад. Изненада, на путу, група пужева је изашла из жбуна и препречила нам пут. Поздравили смо их и журно кренули до школе где су нас чекали родитељи.
