Оријентација у простору

Људи су одувек имали потребу да се снађу у простору. У почетку су користили положај Сунца на небу. Приметили су да се Сунце на небу увек појављује на истој страни. Ту страну су назвали исток и зато је исток првобитно био главна страна.Тако је и настала реч оријентација (на латинском језику реч oriens значи исток). Када су Европљани почели примењивати компас Сунце је изгубило важност као оријентир, а север је постао главна страна. Реч оријентација задржала се све до данас. У складу с тим, сви они објекти који нам помажу при сналажењу у простору називају се оријентири.

Оријентација помоћу Сунца

Сунце свако јутро излази на источној страни, у подне се нађе тачно на југу, а увече залази на западној страни. Код нас је право подне приближно око пола дванаест, односно – око пола један по летњем времену (од марта до октобра). У том тренутку вертикални предмети бацају најкраће сенке које су усмерене тачно према северу.

Компас (француски), бусола (италијански)

Компас је справа за оријентацију. Највише се користи у морепловству, ваздухопловству, на путовањима кроз непознате пределе, у науци (геодезији) и сл.

Kомпас се састоји од магнетне игле и бројчаника на коме су означене главне стране (север-N, југ-S, исток-E, запад-W) и споредне стране света (североисток-NE, северозапад-NW, југоисток-SE и југозапад-SW). Рад компаса се заснива на својству магнетне игле да један свој крак увек окреће према северу под утицајем магнетног пола Земље.

Претеча данашњег компаса била је кутија са водом у коју су италијански морепловци спуштали танак листић гвожђа учвршћен за комадић сламке. Овај инструмент показивао је правац у ком се налази север.

Док магнет није био пронађен, путовање је за морепловце било опасно јер нису увек могли са сигурношћу да одреде где се налазе када упадну у олују или када је ноћ облачна.

Оријентација помоћу GPS- уређаја

GPS (џи-пи-eс) је скраћеница од Global Position System – Глобални позициони систем. Систем се заснива на истовременом раду двадесетак вештачких сателита Земље. Сваки од сателита обилази Земљу за око 12 часова, а путање су им тако подешене да се са било ког места на Земљи увек могу опажати по четири сателита. Сателити се прате са контролних станица на Земљи, тако да је у сваком тренутку познат положај сваког од њих. Према сателитима се онда прецизно одређује положај било које тачке на Земљи. Потребно је само да корисници имају GPS-уређаје, то јесте да су укључени у овакав систем оријентације.

Шта су мапе?

Мапе су цртежи који су настали услед потребе људи да забележе изглед неких територија како би се лакше орјентисали. Оне представљају један од сликовних начина споразумевања међу људима јер се на њима помоћу симбола приказује изглед неког окружења.

Прве мапе настале су у Египту пре више хиљада година. Вајане су и печене на плочицама од глине. Земљопоседници су на мапама обележавали границе својих имања, а краљеви границе својих краљевстава.

Први истраживачи копнених и водених површина Земље цртали су мапе како би могли да се лакше снађу у новоосвојеним просторима. Сачуване старе мапе данас пружају велики број података истраживачима прошлих времена о томе на који начин су људи некада тумачили свет око себе, колико су знали о изгледу наше планете и сл.

Данашње мапе лако може да протумачи и разуме велики број људи, без обзира на језик којим се служе, јер оне говоре општеприхваћеним и договореним језиком симбола.

Географска карта

Географска карта је умањени приказ одређене територије на равној површини. Свака карта има назив, оквир, размеру и легенду. Елементи на карти приказани су картографским знаковима, различитим бојама, симболима и линијама са исписаним називима. Збирка географских карата назива се атлас.

Картографија је грана географије која се бави проучавањем метода израде карата, а картографи су стручњаци који праве карте. Данас се за израду географских карата у великој мери користи рачунар.