Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.
Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности.
Критеријуми оцењивања
Оцену одличан (5) добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Оцену врло добар (4) добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
Оцену добар (3) добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички рaсуђуje;
− показује делимични степен активности и ангажовања.
Оцену довољан (2) добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
− показује мањи степен активности и ангажовања.
Недовољан (1) добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не рaсуђуje;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.
Описна оцена из владања ученика у току полугодишта утврђује се на основу учениковог односа према обавезама и правилима понашања, нарочито понашања према другим ученицима, запосленима и имовини.
Опис односа према обавезама јесте:
1) у потпуности извршава обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
Опис понашања према другим ученицима, запосленима и имовини јесте:
1) представља пример другима својим односом према ученицима, запосленима и имовини;
2) има најчешће коректан однос према ученицима, запосленима и имовини;
3) понекад се непримерено односи према ученицима, запосленима и имовини;
4) често има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини;
5) најчешће има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини.
Начин оцењивања
Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, активности и ангажовања, а у складу са програмом обавезног предмета, изборног програма и активности. У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
Распоред писмених провера
Септембар: Српски језик, Математика
Октобар: Српски језик, Математика, Енглески језик, Природа и друштво
Новембар: Српски језик, Математика
Децембар: Српски језик, Математика, Енглески језик, Природа и друштво
Јануар: Математика, Српски језик
コメント